Јован Стојковић
(Мартолци, 25. децембар 1878 — Велес, 20. фебруар 1920), познат као Војвода Бабунски, је био четнички
војвода у Старој Србији, данашњој Македонији, за време четничке акције почетком
20. века. Надимак Бабунски је добио по планини Бабуни на којој је
четовао 1905—1908.
Родио се у селу Мартолци у области Азот код Велеса.
Основну школу је завршио у селима Оморану , Богомили и Војници. У Велешкој
гимназији бугарски учитељ га уписује као Ивана Стојкова, након чега га отац
шаље у Србију на школовање. Завршава нижу гимназију у Ваљеву, након чега
постаје питомац Друштва Светог Саве. Као питомац овог друштва које је школовало
ђаке из Старе Србије и Македоније похађа богословску учитељску школу у Београду.
По завршеној школи враћа се у Азот где постаје учитељ у селу Теову. Као српски
учитељ трпео је притиске ВМРО-а. Након што му је од стране војвода ВМРО-а
убијен брат и синовац у Мартолцу 1905. одлучује да се одметне и придружи
српским четницима Глигора Соколовића и Темељка Барјактревића који су се у Азоту
појавили још крајем 1904. године. Априла 1905. долази у Азот заједно са четом Стевана
Недића Ћеле и Сретена Рајковића. Код села Ореше долази до сукоба с четом ВМРО-а
под командом Стевана Димитрова у којој након опкољавања од стране Глигора,
Темељка и Бабунског чета ВМРО-а бива уништена до последњег човека. Као војвода
Јован Бабунски води више борби са четама ВМРО-а и турском војском на Мовнатецу,
Куртовом камену, Ножу и многим другим. Из сваке борбе излазио је као победник.[1][2]
Када је 1908. године у Турској извршен преврат
и када су дошли на власт Младотурци, прогласили су Устав и опште помирење,
војвода Бабунски је неко време прекинуо четовање. Међутим, балкански чир се
није могао лечити фразама. Младотурци су ухапсили војводу Бабунског, али је
успео да побегне у Србију. Године 1912. за време Првог балканског рата, у
одреду Војводе Вука учествује у борбама на Стревици где бива рањен. У Другом
балканском рату учествовао је у Добровољачком одреду у бици на Брегалници. По
избијању Првог светског рата Бабунски формира Савски четнички одред, касније
преименован у Руднички четнички одред под командом мајора Војислава Танкосића.
Овај одред примио је на себе прве ударе аустроугарске војске. Одред је између
осталог разнео железнички мост на Сави. Након победа на Церу и Колубари 1914.
комитет у Софији по наговору Беча убацује чете у тадашњу Јужну Србију. Српска
влада формира четничке одреде за сузбијање терористичких делатности ових чета.
За команданта ових антитерористичких и потерних одељења постављен је Јован
Бабунски. Уочи напада Бугарске и Немачке 1915. српска влада чете и потерна
одељења преформира у Летећи жандармеријски одред под непосредном командом
Врховне команде. Овај одред под командом Бабунског добио је задатак да у Качанику
спречи продор бугарске 3. дивизије. Одред је са великим губицима успео месец
дана да спречи пролазак Бугара. По повлачењу српске војске Летећи одред се
повлачи заједно са француском војском. На Солунском фронту 1916. одред
Бабунског бива придржен Првој армији и распоређен на одсек код Преспанског
језера. У борбама са Бугарима и Немцима на овом сектору Бабунски и његов одред
се истичу хватањем непријатеља иза линије фронта и прикупљању информација.
Након заробљавања два немачка торпедна чамца бива одликован од француског
генерала Франше де Епереа.[3][4][5][6][7][8]
О Јовану Бабунском је испевана песма, која је
касније препевана у познату четничку песму, Спремте се спремте, четници.
Занимљиво је да му је праунук некадашњи југословенски
и македонски фудбалер и актуелни тренер Бобан Бабунски.
- Од српских одликовања награђен је споменицом Балканских ратова, Споменицом великог рата, Албанском споменицом и Карађорђевом звездом.[9]
- Одликован је Француским крстом са три палме две Легије части и руским орденом Светог Ђорђа четвртог степена.
- Војводи Бабунском је у Велесу између два светска рата подигнут споменик, који су 1941. године порушили бугарски окупатори.
- Једна улица у Београду носи име Војводе Бабунског
Нема коментара:
Постави коментар