" И
Сафет је добро знао, Шта Фазлагић кула крије.... Па је ђеда Абдулаха, Пит’о
Сафет једног дана, Што не бациш ђедо они, Влашки сандук са тавана, Ако ли га
бацит нећеш, Бацићу га ја што прије, Шта ће кули Фазлагића, Православне
реликвије, Еј не будали мој Сафете, Јер далеко нећеш стићи, Знаш ли да смо били
Власи, Из Билеће Миљанићи, Прађед нам се потурчио, И пренио све то амо, И од
тада на тавану, Кријемо га и чувамо, Но Сафете ако Србин, Опет узме брда ова,
Ти што прије прихвати се, И кандила и крстова, Заборави празне приче, И на кулу
Фазлагића, Покрсти се пред иконом, У Стојана Миљанића"
Нема коментара:
Постави коментар