Лоза Немањића

Лоза Немањића,фреска из манастира Високи Дечани

Династија је дала једанаест владара, који су већином од Српске

Грб Немањића

православне цркве канонизовани и зато се цела династија назива и Светородном. Владари из породице Немањић владали су Србијом од 1166. до 1371. године: Владари:

велики жупан Стефан Немања I, велики жупан 1165/66—1196.краљ Стефан Првовенчани (Стефан Немања II), велики жупан 1196—1217, краљ Србије 1217—1227. (са прекидом)краљ Стефан Радослав, краљ Србије 1227—1233/34.краљ Стефан Владислав, краљ Србије 1233/34—1241/42.краљ Стефан Урош I, краљ Србије 1241/42—1276.краљ Стефан Драгутин, краљ Србије 1276—1282., касније краљ Срема 1284—1316.краљ Стефан Урош II Милутин, краљ Србије 1282—1321.краљ Владислав II,1316. и 1321—1325. краљ Срема, и непризнати краљ Србије 1321—1324.краљ Стефан Урош III Дечански, краљ Србије 1321—1331.цар Стефан Урош IV Душан, краљ Србије 1331—1346., цар Срба, Бугара и Грка 1346—1355.цар Стефан Урош V Нејаки, цар Србије 1355—1371.

Остали владари:

велики жупан Вукан Немањић, непризнати велики жупан 1202—1204/05.краљ Константин Немањић, непризнати краљ 1321—1322.царица Бугарске Ана Неда, савладарка сину Ивану Стефану 1330—1331.цар Симеон (Синиша) Урош Палеолог, цар Епира 1359—1366, цар Тесалије 1359—1371.цар Јован Урош Палеолог, цар Епира 1371—1372.кнегиња Милица Хребељановић, савладарка сину Стефану 1389—1393.

Оснивач династије јавља се у писаним изворима као Стефан Немања.

Стефан Немања Мироточиви

Име Немања било је његово лично име, а име Стефан, које је настало од грчког Стефанос (Στεφανοσ), тј. „онај који је крунисан, који је овенчан”, изгледа је употребљено управо у том значењу. Сви његови наследници који су владали или су били одређени за наследнике престола такође се јављају и са именом Стефан, тј. овенчани владар. Поред владарског имена Стефан они су имали и лично име. Зато се сви наследници Стефана Немање I у једнакој мери могу назвати Стефан Немањић. Немањићи се у писаним изворима (повељама) у правилу јављају потписани само са заједничким владарски именом Стефан, а њихова лична имена која су добили по рођењу ређе су записивана. Према писању Светог Саве у Студеничком типику, његов средњи брат који је, вероватно 1196. године, наследио оца на великожупанском престолу звао се као и њихов отац Стефан Немања.Савин средњи брат код свих историчара данас јавља само под заједничким именом Стефан Немањић, или као Стефан Првовенчани, али нико га не назива његовим личним именом Немања II.

Сви српски владари краљевске породице Немањића за собом су остављали задужбине, своје цркве и манастире, да искупе своје душе и покажу своју величину. Међу многобројним манастирима који су њихова задужбина, истичу се: Жича, Студеница, Милешева, Сопоћани, Хиландар, Грачаница, Свети Архангели, Бањска, Високи Дечани и други.